проща́ться
to say goodbye, to bid farewell
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | проща́ться |
|---|---|
| Present, я | проща́юсь |
| Present, ты | проща́ешься |
| Present, он, она, оно | проща́ется |
| Present, мы | проща́емся |
| Present, вы | проща́етесь |
| Present, они | проща́ются |
| Future, я | бу́ду проща́ться |
| Future, ты | бу́дешь проща́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет проща́ться |
| Future, мы | бу́дем проща́ться |
| Future, вы | бу́дете проща́ться |
| Future, они | бу́дут проща́ться |
| Past masculine | проща́лся |
| Past feminine | проща́лась |
| Past neuter | проща́лось |
| Past plural | проща́лись |
| Imperative singular | проща́йся |
| Imperative plural | проща́йтесь |
Perfective: прости́ться, попроща́ться, распроща́ться