попроща́ться
to say goodbye, to bid farewell
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | попроща́ться |
|---|---|
| Future, я | попроща́юсь |
| Future, ты | попроща́ешься |
| Future, он, она, оно | попроща́ется |
| Future, мы | попроща́емся |
| Future, вы | попроща́етесь |
| Future, они | попроща́ются |
| Past masculine | попроща́лся |
| Past feminine | попроща́лась |
| Past neuter | попроща́лось |
| Past plural | попроща́лись |
| Imperative singular | попроща́йся |
| Imperative plural | попроща́йтесь |
Imperfective: проща́ться