распроща́ться
to bid farewell, to say goodbye
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | распроща́ться |
|---|---|
| Future, я | распроща́юсь |
| Future, ты | распроща́ешься |
| Future, он, она, оно | распроща́ется |
| Future, мы | распроща́емся |
| Future, вы | распроща́етесь |
| Future, они | распроща́ются |
| Past masculine | распроща́лся |
| Past feminine | распроща́лась |
| Past neuter | распроща́лось |
| Past plural | распроща́лись |
| Imperative singular | распроща́йся |
| Imperative plural | распроща́йтесь |
Imperfective: проща́ться