молча́ть
to keep silent, to be silent
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | молча́ть |
|---|---|
| Present, я | молчу́ |
| Present, ты | молчи́шь |
| Present, он, она, оно | молчи́т |
| Present, мы | молчи́м |
| Present, вы | молчи́те |
| Present, они | молча́т |
| Future, я | бу́ду молча́ть |
| Future, ты | бу́дешь молча́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет молча́ть |
| Future, мы | бу́дем молча́ть |
| Future, вы | бу́дете молча́ть |
| Future, они | бу́дут молча́ть |
| Past masculine | молча́л |
| Past feminine | молча́ла |
| Past neuter | молча́ло |
| Past plural | молча́ли |
| Imperative singular | молчи́ |
| Imperative plural | молчи́те |
Perfective: замолча́ть, помолча́ть, промолча́ть