флиртова́ть
to flirt (to play at courtship)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | флиртова́ть |
|---|---|
| Present, я | флирту́ю |
| Present, ты | флирту́ешь |
| Present, он, она, оно | флирту́ет |
| Present, мы | флирту́ем |
| Present, вы | флирту́ете |
| Present, они | флирту́ют |
| Future, я | бу́ду флиртова́ть |
| Future, ты | бу́дешь флиртова́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет флиртова́ть |
| Future, мы | бу́дем флиртова́ть |
| Future, вы | бу́дете флиртова́ть |
| Future, они | бу́дут флиртова́ть |
| Past masculine | флиртова́л |
| Past feminine | флиртова́ла |
| Past neuter | флиртова́ло |
| Past plural | флиртова́ли |
| Imperative singular | флирту́й |
| Imperative plural | флирту́йте |
Perfective: пофлиртова́ть