пофлиртова́ть
to flirt (to play at courtship)
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | пофлиртова́ть |
|---|---|
| Future, я | пофлирту́ю |
| Future, ты | пофлирту́ешь |
| Future, он, она, оно | пофлирту́ет |
| Future, мы | пофлирту́ем |
| Future, вы | пофлирту́ете |
| Future, они | пофлирту́ют |
| Past masculine | пофлиртова́л |
| Past feminine | пофлиртова́ла |
| Past neuter | пофлиртова́ло |
| Past plural | пофлиртова́ли |
| Imperative singular | пофлирту́й |
| Imperative plural | пофлирту́йте |
Imperfective: флиртова́ть