утвержда́ть
to assert, to argue, to allege, to state
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | утвержда́ть |
|---|---|
| Present, я | утвержда́ю |
| Present, ты | утвержда́ешь |
| Present, он, она, оно | утвержда́ет |
| Present, мы | утвержда́ем |
| Present, вы | утвержда́ете |
| Present, они | утвержда́ют |
| Future, я | бу́ду утвержда́ть |
| Future, ты | бу́дешь утвержда́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет утвержда́ть |
| Future, мы | бу́дем утвержда́ть |
| Future, вы | бу́дете утвержда́ть |
| Future, они | бу́дут утвержда́ть |
| Past masculine | утвержда́л |
| Past feminine | утвержда́ла |
| Past neuter | утвержда́ло |
| Past plural | утвержда́ли |
| Imperative singular | утвержда́й |
| Imperative plural | утвержда́йте |
Perfective: утверди́ть