утверди́ть
to assert, to argue, to allege, to state
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | утверди́ть |
|---|---|
| Future, я | утвержу́ |
| Future, ты | утверди́шь |
| Future, он, она, оно | утверди́т |
| Future, мы | утверди́м |
| Future, вы | утверди́те |
| Future, они | утвердя́т |
| Past masculine | утверди́л |
| Past feminine | утверди́ла |
| Past neuter | утверди́ло |
| Past plural | утверди́ли |
| Imperative singular | утверди́ |
| Imperative plural | утверди́те |
Imperfective: утвержда́ть