уде́рживать
to retain, to hold, to withhold
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | уде́рживать |
|---|---|
| Present, я | уде́рживаю |
| Present, ты | уде́рживаешь |
| Present, он, она, оно | уде́рживает |
| Present, мы | уде́рживаем |
| Present, вы | уде́рживаете |
| Present, они | уде́рживают |
| Future, я | бу́ду уде́рживать |
| Future, ты | бу́дешь уде́рживать |
| Future, он, она, оно | бу́дет уде́рживать |
| Future, мы | бу́дем уде́рживать |
| Future, вы | бу́дете уде́рживать |
| Future, они | бу́дут уде́рживать |
| Past masculine | уде́рживал |
| Past feminine | уде́рживала |
| Past neuter | уде́рживало |
| Past plural | уде́рживали |
| Imperative singular | уде́рживай |
| Imperative plural | уде́рживайте |
Perfective: удержа́ть