уведомля́ть
to inform, to notify (to give (someone) notice of (something))
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | уведомля́ть |
|---|---|
| Present, я | уведомля́ю |
| Present, ты | уведомля́ешь |
| Present, он, она, оно | уведомля́ет |
| Present, мы | уведомля́ем |
| Present, вы | уведомля́ете |
| Present, они | уведомля́ют |
| Future, я | бу́ду уведомля́ть |
| Future, ты | бу́дешь уведомля́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет уведомля́ть |
| Future, мы | бу́дем уведомля́ть |
| Future, вы | бу́дете уведомля́ть |
| Future, они | бу́дут уведомля́ть |
| Past masculine | уведомля́л |
| Past feminine | уведомля́ла |
| Past neuter | уведомля́ло |
| Past plural | уведомля́ли |
| Imperative singular | уведомля́й |
| Imperative plural | уведомля́йте |
Perfective: уве́домить