существова́ть
to exist, to be, to live
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | существова́ть |
|---|---|
| Present, я | существу́ю |
| Present, ты | существу́ешь |
| Present, он, она, оно | существу́ет |
| Present, мы | существу́ем |
| Present, вы | существу́ете |
| Present, они | существу́ют |
| Future, я | бу́ду существова́ть |
| Future, ты | бу́дешь существова́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет существова́ть |
| Future, мы | бу́дем существова́ть |
| Future, вы | бу́дете существова́ть |
| Future, они | бу́дут существова́ть |
| Past masculine | существова́л |
| Past feminine | существова́ла |
| Past neuter | существова́ло |
| Past plural | существова́ли |
| Imperative singular | существу́й |
| Imperative plural | существу́йте |
Perfective: просуществова́ть