просуществова́ть
to exist (for a certain time), to last
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | просуществова́ть |
|---|---|
| Future, я | просуществу́ю |
| Future, ты | просуществу́ешь |
| Future, он, она, оно | просуществу́ет |
| Future, мы | просуществу́ем |
| Future, вы | просуществу́ете |
| Future, они | просуществу́ют |
| Past masculine | просуществова́л |
| Past feminine | просуществова́ла |
| Past neuter | просуществова́ло |
| Past plural | просуществова́ли |
| Imperative singular | просуществу́й |
| Imperative plural | просуществу́йте |
Imperfective: существова́ть