сту́каться
to knock (against), to bump (against)
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | сту́каться |
|---|---|
| Present, я | сту́каюсь |
| Present, ты | сту́каешься |
| Present, он, она, оно | сту́кается |
| Present, мы | сту́каемся |
| Present, вы | сту́каетесь |
| Present, они | сту́каются |
| Future, я | бу́ду сту́каться |
| Future, ты | бу́дешь сту́каться |
| Future, он, она, оно | бу́дет сту́каться |
| Future, мы | бу́дем сту́каться |
| Future, вы | бу́дете сту́каться |
| Future, они | бу́дут сту́каться |
| Past masculine | сту́кался |
| Past feminine | сту́калась |
| Past neuter | сту́калось |
| Past plural | сту́кались |
| Imperative singular | сту́кайся |
| Imperative plural | сту́кайтесь |
Perfective: сту́кнуться