стона́ть
to groan, to moan
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | стона́ть |
|---|---|
| Present, я | стону́, стона́ю |
| Present, ты | сто́нешь, стона́ешь |
| Present, он, она, оно | сто́нет, стона́ет |
| Present, мы | сто́нем, стона́ем |
| Present, вы | сто́нете, стона́ете |
| Present, они | сто́нут, стона́ют |
| Future, я | бу́ду стона́ть |
| Future, ты | бу́дешь стона́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет стона́ть |
| Future, мы | бу́дем стона́ть |
| Future, вы | бу́дете стона́ть |
| Future, они | бу́дут стона́ть |
| Past masculine | стона́л |
| Past feminine | стона́ла |
| Past neuter | стона́ло |
| Past plural | стона́ли |
| Imperative singular | стони́, стона́й |
| Imperative plural | стони́те, стона́йте |
Perfective: застона́ть, простона́ть