простона́ть
to groan, to moan (for a certain time)
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | простона́ть |
|---|---|
| Future, я | простону́, простона́ю |
| Future, ты | просто́нешь, простона́ешь |
| Future, он, она, оно | просто́нет, простона́ет |
| Future, мы | просто́нем, простона́ем |
| Future, вы | просто́нете, простона́ете |
| Future, они | просто́нут, простона́ют |
| Past masculine | простона́л |
| Past feminine | простона́ла |
| Past neuter | простона́ло |
| Past plural | простона́ли |
| Imperative singular | простони́, простона́й |
| Imperative plural | простони́те, простона́йте |
Imperfective: стона́ть
Examples
- больно́й простона́л всю ночь — the patient was groaning all night