спры́гивать
to jump off, to leap off
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | спры́гивать |
|---|---|
| Present, я | спры́гиваю |
| Present, ты | спры́гиваешь |
| Present, он, она, оно | спры́гивает |
| Present, мы | спры́гиваем |
| Present, вы | спры́гиваете |
| Present, они | спры́гивают |
| Future, я | бу́ду спры́гивать |
| Future, ты | бу́дешь спры́гивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет спры́гивать |
| Future, мы | бу́дем спры́гивать |
| Future, вы | бу́дете спры́гивать |
| Future, они | бу́дут спры́гивать |
| Past masculine | спры́гивал |
| Past feminine | спры́гивала |
| Past neuter | спры́гивало |
| Past plural | спры́гивали |
| Imperative singular | спры́гивай |
| Imperative plural | спры́гивайте |
Perfective: спры́гнуть