спровоци́ровать
to provoke
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | спровоци́ровать |
|---|---|
| Future, я | спровоци́рую |
| Future, ты | спровоци́руешь |
| Future, он, она, оно | спровоци́рует |
| Future, мы | спровоци́руем |
| Future, вы | спровоци́руете |
| Future, они | спровоци́руют |
| Past masculine | спровоци́ровал |
| Past feminine | спровоци́ровала |
| Past neuter | спровоци́ровало |
| Past plural | спровоци́ровали |
| Imperative singular | спровоци́руй |
| Imperative plural | спровоци́руйте |
Imperfective: провоци́ровать