провоци́ровать
to provoke
Verb | imperfective and perfective | transitive
| Infinitive | провоци́ровать |
|---|---|
| Present, я | провоци́рую |
| Present, ты | провоци́руешь |
| Present, он, она, оно | провоци́рует |
| Present, мы | провоци́руем |
| Present, вы | провоци́руете |
| Present, они | провоци́руют |
| Future, я | бу́ду провоци́ровать |
| Future, ты | бу́дешь провоци́ровать |
| Future, он, она, оно | бу́дет провоци́ровать |
| Future, мы | бу́дем провоци́ровать |
| Future, вы | бу́дете провоци́ровать |
| Future, они | бу́дут провоци́ровать |
| Past masculine | провоци́ровал |
| Past feminine | провоци́ровала |
| Past neuter | провоци́ровало |
| Past plural | провоци́ровали |
| Imperative singular | провоци́руй |
| Imperative plural | провоци́руйте |
Perfective: спровоци́ровать