согласи́ться
to agree (to), to consent, to assent
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | согласи́ться |
|---|---|
| Future, я | соглашу́сь |
| Future, ты | согласи́шься |
| Future, он, она, оно | согласи́тся |
| Future, мы | согласи́мся |
| Future, вы | согласи́тесь |
| Future, они | соглася́тся |
| Past masculine | согласи́лся |
| Past feminine | согласи́лась |
| Past neuter | согласи́лось |
| Past plural | согласи́лись |
| Imperative singular | согласи́сь |
| Imperative plural | согласи́тесь |
Imperfective: соглаша́ться