расста́ться
to part, to separate
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | расста́ться |
|---|---|
| Future, я | расста́нусь |
| Future, ты | расста́нешься |
| Future, он, она, оно | расста́нется |
| Future, мы | расста́немся |
| Future, вы | расста́нетесь |
| Future, они | расста́нутся |
| Past masculine | расста́лся |
| Past feminine | расста́лась |
| Past neuter | расста́лось |
| Past plural | расста́лись |
| Imperative singular | расста́нься |
| Imperative plural | расста́ньтесь |
Imperfective: расстава́ться
Examples
- расста́ться с де́вушкой — to break up with one's girlfriend