распоряди́ться
to order, to decree
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | распоряди́ться |
|---|---|
| Future, я | распоряжу́сь |
| Future, ты | распоряди́шься |
| Future, он, она, оно | распоряди́тся |
| Future, мы | распоряди́мся |
| Future, вы | распоряди́тесь |
| Future, они | распорядя́тся |
| Past masculine | распоряди́лся |
| Past feminine | распоряди́лась |
| Past neuter | распоряди́лось |
| Past plural | распоряди́лись |
| Imperative singular | распоряди́сь |
| Imperative plural | распоряди́тесь |
Imperfective: распоряжа́ться