располага́ть
to dispose, to have available
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | располага́ть |
|---|---|
| Present, я | располага́ю |
| Present, ты | располага́ешь |
| Present, он, она, оно | располага́ет |
| Present, мы | располага́ем |
| Present, вы | располага́ете |
| Present, они | располага́ют |
| Future, я | бу́ду располага́ть |
| Future, ты | бу́дешь располага́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет располага́ть |
| Future, мы | бу́дем располага́ть |
| Future, вы | бу́дете располага́ть |
| Future, они | бу́дут располага́ть |
| Past masculine | располага́л |
| Past feminine | располага́ла |
| Past neuter | располага́ло |
| Past plural | располага́ли |
| Imperative singular | располага́й |
| Imperative plural | располага́йте |
Perfective: расположи́ть
Examples
- челове́к предполага́ет, а бог располага́ет — man proposes, God disposes