разреша́ть
to permit, to allow
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | разреша́ть |
|---|---|
| Present, я | разреша́ю |
| Present, ты | разреша́ешь |
| Present, он, она, оно | разреша́ет |
| Present, мы | разреша́ем |
| Present, вы | разреша́ете |
| Present, они | разреша́ют |
| Future, я | бу́ду разреша́ть |
| Future, ты | бу́дешь разреша́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет разреша́ть |
| Future, мы | бу́дем разреша́ть |
| Future, вы | бу́дете разреша́ть |
| Future, они | бу́дут разреша́ть |
| Past masculine | разреша́л |
| Past feminine | разреша́ла |
| Past neuter | разреша́ло |
| Past plural | разреша́ли |
| Imperative singular | разреша́й |
| Imperative plural | разреша́йте |
Perfective: разреши́ть
Examples
- Я не собира́юсь разреша́ть вам э́то де́лать. — I'm not going to let you do that.