протыка́ть
to pierce (through), to transfix, to pink, to spit, to skewer
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | протыка́ть |
|---|---|
| Present, я | протыка́ю |
| Present, ты | протыка́ешь |
| Present, он, она, оно | протыка́ет |
| Present, мы | протыка́ем |
| Present, вы | протыка́ете |
| Present, они | протыка́ют |
| Future, я | бу́ду протыка́ть |
| Future, ты | бу́дешь протыка́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет протыка́ть |
| Future, мы | бу́дем протыка́ть |
| Future, вы | бу́дете протыка́ть |
| Future, они | бу́дут протыка́ть |
| Past masculine | протыка́л |
| Past feminine | протыка́ла |
| Past neuter | протыка́ло |
| Past plural | протыка́ли |
| Imperative singular | протыка́й |
| Imperative plural | протыка́йте |
Perfective: проткну́ть