простоя́ть
to stand, to stay (for some time)
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | простоя́ть |
|---|---|
| Future, я | простою́ |
| Future, ты | простои́шь |
| Future, он, она, оно | простои́т |
| Future, мы | простои́м |
| Future, вы | простои́те |
| Future, они | простоя́т |
| Past masculine | простоя́л |
| Past feminine | простоя́ла |
| Past neuter | простоя́ло |
| Past plural | простоя́ли |
| Imperative singular | просто́й |
| Imperative plural | просто́йте |
Imperfective: проста́ивать