проста́ивать
to stand, to stay (for some time)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | проста́ивать |
|---|---|
| Present, я | проста́иваю |
| Present, ты | проста́иваешь |
| Present, он, она, оно | проста́ивает |
| Present, мы | проста́иваем |
| Present, вы | проста́иваете |
| Present, они | проста́ивают |
| Future, я | бу́ду проста́ивать |
| Future, ты | бу́дешь проста́ивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет проста́ивать |
| Future, мы | бу́дем проста́ивать |
| Future, вы | бу́дете проста́ивать |
| Future, они | бу́дут проста́ивать |
| Past masculine | проста́ивал |
| Past feminine | проста́ивала |
| Past neuter | проста́ивало |
| Past plural | проста́ивали |
| Imperative singular | проста́ивай |
| Imperative plural | проста́ивайте |
Perfective: простоя́ть