пропада́ть
to get lost, to be done
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | пропада́ть |
|---|---|
| Present, я | пропада́ю |
| Present, ты | пропада́ешь |
| Present, он, она, оно | пропада́ет |
| Present, мы | пропада́ем |
| Present, вы | пропада́ете |
| Present, они | пропада́ют |
| Future, я | бу́ду пропада́ть |
| Future, ты | бу́дешь пропада́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет пропада́ть |
| Future, мы | бу́дем пропада́ть |
| Future, вы | бу́дете пропада́ть |
| Future, они | бу́дут пропада́ть |
| Past masculine | пропада́л |
| Past feminine | пропада́ла |
| Past neuter | пропада́ло |
| Past plural | пропада́ли |
| Imperative singular | пропада́й |
| Imperative plural | пропада́йте |
Perfective: пропа́сть