происходи́ть
to take place, to happen, to occur
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | происходи́ть |
|---|---|
| Present, я | происхожу́ |
| Present, ты | происхо́дишь |
| Present, он, она, оно | происхо́дит |
| Present, мы | происхо́дим |
| Present, вы | происхо́дите |
| Present, они | происхо́дят |
| Future, я | бу́ду происходи́ть |
| Future, ты | бу́дешь происходи́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет происходи́ть |
| Future, мы | бу́дем происходи́ть |
| Future, вы | бу́дете происходи́ть |
| Future, они | бу́дут происходи́ть |
| Past masculine | происходи́л |
| Past feminine | происходи́ла |
| Past neuter | происходи́ло |
| Past plural | происходи́ли |
| Imperative singular | происходи́ |
| Imperative plural | происходи́те |
Perfective: произойти́