проигнори́ровать
to ignore, to disregard (to deliberately pay no attention to), to igg
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | проигнори́ровать |
|---|---|
| Future, я | проигнори́рую |
| Future, ты | проигнори́руешь |
| Future, он, она, оно | проигнори́рует |
| Future, мы | проигнори́руем |
| Future, вы | проигнори́руете |
| Future, они | проигнори́руют |
| Past masculine | проигнори́ровал |
| Past feminine | проигнори́ровала |
| Past neuter | проигнори́ровало |
| Past plural | проигнори́ровали |
| Imperative singular | проигнори́руй |
| Imperative plural | проигнори́руйте |
Imperfective: игнори́ровать