игнори́ровать
to ignore, to disregard (to deliberately pay no attention to)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | игнори́ровать |
|---|---|
| Present, я | игнори́рую |
| Present, ты | игнори́руешь |
| Present, он, она, оно | игнори́рует |
| Present, мы | игнори́руем |
| Present, вы | игнори́руете |
| Present, они | игнори́руют |
| Future, я | бу́ду игнори́ровать |
| Future, ты | бу́дешь игнори́ровать |
| Future, он, она, оно | бу́дет игнори́ровать |
| Future, мы | бу́дем игнори́ровать |
| Future, вы | бу́дете игнори́ровать |
| Future, они | бу́дут игнори́ровать |
| Past masculine | игнори́ровал |
| Past feminine | игнори́ровала |
| Past neuter | игнори́ровало |
| Past plural | игнори́ровали |
| Imperative singular | игнори́руй |
| Imperative plural | игнори́руйте |
Perfective: проигнори́ровать