прозвене́ть
to resound, to ring out (to make a loud sound)
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | прозвене́ть |
|---|---|
| Future, я | прозвеню́ |
| Future, ты | прозвени́шь |
| Future, он, она, оно | прозвени́т |
| Future, мы | прозвени́м |
| Future, вы | прозвени́те |
| Future, они | прозвеня́т |
| Past masculine | прозвене́л |
| Past feminine | прозвене́ла |
| Past neuter | прозвене́ло |
| Past plural | прозвене́ли |
| Imperative singular | прозвени́ |
| Imperative plural | прозвени́те |
Imperfective: звене́ть