звене́ть
to ring, to jingle, to clink
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | звене́ть |
|---|---|
| Present, я | звеню́ |
| Present, ты | звени́шь |
| Present, он, она, оно | звени́т |
| Present, мы | звени́м |
| Present, вы | звени́те |
| Present, они | звеня́т |
| Future, я | бу́ду звене́ть |
| Future, ты | бу́дешь звене́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет звене́ть |
| Future, мы | бу́дем звене́ть |
| Future, вы | бу́дете звене́ть |
| Future, они | бу́дут звене́ть |
| Past masculine | звене́л |
| Past feminine | звене́ла |
| Past neuter | звене́ло |
| Past plural | звене́ли |
| Imperative singular | звени́ |
| Imperative plural | звени́те |
Perfective: зазвене́ть, прозвене́ть