прожи́ть
to live, to outlast
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | прожи́ть |
|---|---|
| Future, я | проживу́ |
| Future, ты | проживёшь |
| Future, он, она, оно | проживёт |
| Future, мы | проживём |
| Future, вы | проживёте |
| Future, они | проживу́т |
| Past masculine | про́жил, прожи́л |
| Past feminine | прожила́ |
| Past neuter | про́жило, прожи́ло |
| Past plural | про́жили, прожи́ли |
| Imperative singular | проживи́ |
| Imperative plural | проживи́те |
Imperfective: прожива́ть, жить
Examples
- Он про́жил до́лгую жизнь. — He lived a long life.