прожива́ть
to live, to reside, to dwell
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прожива́ть |
|---|---|
| Present, я | прожива́ю |
| Present, ты | прожива́ешь |
| Present, он, она, оно | прожива́ет |
| Present, мы | прожива́ем |
| Present, вы | прожива́ете |
| Present, они | прожива́ют |
| Future, я | бу́ду прожива́ть |
| Future, ты | бу́дешь прожива́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прожива́ть |
| Future, мы | бу́дем прожива́ть |
| Future, вы | бу́дете прожива́ть |
| Future, они | бу́дут прожива́ть |
| Past masculine | прожива́л |
| Past feminine | прожива́ла |
| Past neuter | прожива́ло |
| Past plural | прожива́ли |
| Imperative singular | прожива́й |
| Imperative plural | прожива́йте |
Perfective: прожи́ть