продиктова́ть
to dictate (to)
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | продиктова́ть |
|---|---|
| Future, я | продикту́ю |
| Future, ты | продикту́ешь |
| Future, он, она, оно | продикту́ет |
| Future, мы | продикту́ем |
| Future, вы | продикту́ете |
| Future, они | продикту́ют |
| Past masculine | продиктова́л |
| Past feminine | продиктова́ла |
| Past neuter | продиктова́ло |
| Past plural | продиктова́ли |
| Imperative singular | продикту́й |
| Imperative plural | продикту́йте |
Imperfective: диктова́ть