проглоти́ть
to swallow
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | проглоти́ть |
|---|---|
| Future, я | проглочу́ |
| Future, ты | прогло́тишь |
| Future, он, она, оно | прогло́тит |
| Future, мы | прогло́тим |
| Future, вы | прогло́тите |
| Future, они | прогло́тят |
| Past masculine | проглоти́л |
| Past feminine | проглоти́ла |
| Past neuter | проглоти́ло |
| Past plural | проглоти́ли |
| Imperative singular | проглоти́ |
| Imperative plural | проглоти́те |
Imperfective: глота́ть, прогла́тывать
Examples
- проглоти́ть кни́гу — to devour a book