причиня́ть
to cause, to do
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | причиня́ть |
|---|---|
| Present, я | причиня́ю |
| Present, ты | причиня́ешь |
| Present, он, она, оно | причиня́ет |
| Present, мы | причиня́ем |
| Present, вы | причиня́ете |
| Present, они | причиня́ют |
| Future, я | бу́ду причиня́ть |
| Future, ты | бу́дешь причиня́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет причиня́ть |
| Future, мы | бу́дем причиня́ть |
| Future, вы | бу́дете причиня́ть |
| Future, они | бу́дут причиня́ть |
| Past masculine | причиня́л |
| Past feminine | причиня́ла |
| Past neuter | причиня́ло |
| Past plural | причиня́ли |
| Imperative singular | причиня́й |
| Imperative plural | причиня́йте |
Perfective: причини́ть