приставля́ть
to put (against), to set (against, to), to lean (against)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | приставля́ть |
|---|---|
| Present, я | приставля́ю |
| Present, ты | приставля́ешь |
| Present, он, она, оно | приставля́ет |
| Present, мы | приставля́ем |
| Present, вы | приставля́ете |
| Present, они | приставля́ют |
| Future, я | бу́ду приставля́ть |
| Future, ты | бу́дешь приставля́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет приставля́ть |
| Future, мы | бу́дем приставля́ть |
| Future, вы | бу́дете приставля́ть |
| Future, они | бу́дут приставля́ть |
| Past masculine | приставля́л |
| Past feminine | приставля́ла |
| Past neuter | приставля́ло |
| Past plural | приставля́ли |
| Imperative singular | приставля́й |
| Imperative plural | приставля́йте |
Perfective: приста́вить