прико́нчить
to finish off
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | прико́нчить |
|---|---|
| Future, я | прико́нчу |
| Future, ты | прико́нчишь |
| Future, он, она, оно | прико́нчит |
| Future, мы | прико́нчим |
| Future, вы | прико́нчите |
| Future, они | прико́нчат |
| Past masculine | прико́нчил |
| Past feminine | прико́нчила |
| Past neuter | прико́нчило |
| Past plural | прико́нчили |
| Imperative singular | прико́нчи |
| Imperative plural | прико́нчите |
Imperfective: прика́нчивать