прика́нчивать
to finish off
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прика́нчивать |
|---|---|
| Present, я | прика́нчиваю |
| Present, ты | прика́нчиваешь |
| Present, он, она, оно | прика́нчивает |
| Present, мы | прика́нчиваем |
| Present, вы | прика́нчиваете |
| Present, они | прика́нчивают |
| Future, я | бу́ду прика́нчивать |
| Future, ты | бу́дешь прика́нчивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет прика́нчивать |
| Future, мы | бу́дем прика́нчивать |
| Future, вы | бу́дете прика́нчивать |
| Future, они | бу́дут прика́нчивать |
| Past masculine | прика́нчивал |
| Past feminine | прика́нчивала |
| Past neuter | прика́нчивало |
| Past plural | прика́нчивали |
| Imperative singular | прика́нчивай |
| Imperative plural | прика́нчивайте |
Perfective: прико́нчить