призна́ться
to confess, to admit
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | призна́ться |
|---|---|
| Future, я | призна́юсь |
| Future, ты | призна́ешься |
| Future, он, она, оно | призна́ется |
| Future, мы | призна́емся |
| Future, вы | призна́етесь |
| Future, они | призна́ются |
| Past masculine | призна́лся |
| Past feminine | призна́лась |
| Past neuter | призна́лось |
| Past plural | призна́лись |
| Imperative singular | призна́йся |
| Imperative plural | призна́йтесь |
Imperfective: признава́ться
Examples
- на́до призна́ться, что ... — it must be admitted that ..., the truth is that ...