признава́ться
to confess, to admit
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | признава́ться |
|---|---|
| Present, я | признаю́сь |
| Present, ты | признаёшься |
| Present, он, она, оно | признаётся |
| Present, мы | признаёмся |
| Present, вы | признаётесь |
| Present, они | признаю́тся |
| Future, я | бу́ду признава́ться |
| Future, ты | бу́дешь признава́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет признава́ться |
| Future, мы | бу́дем признава́ться |
| Future, вы | бу́дете признава́ться |
| Future, они | бу́дут признава́ться |
| Past masculine | признава́лся |
| Past feminine | признава́лась |
| Past neuter | признава́лось |
| Past plural | признава́лись |
| Imperative singular | признава́йся |
| Imperative plural | признава́йтесь |
Perfective: призна́ться