признава́ть
to recognize (to acknowledge the existence or legality of something)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | признава́ть |
|---|---|
| Present, я | признаю́ |
| Present, ты | признаёшь |
| Present, он, она, оно | признаёт |
| Present, мы | признаём |
| Present, вы | признаёте |
| Present, они | признаю́т |
| Future, я | бу́ду признава́ть |
| Future, ты | бу́дешь признава́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет признава́ть |
| Future, мы | бу́дем признава́ть |
| Future, вы | бу́дете признава́ть |
| Future, они | бу́дут признава́ть |
| Past masculine | признава́л |
| Past feminine | признава́ла |
| Past neuter | признава́ло |
| Past plural | признава́ли |
| Imperative singular | признава́й |
| Imperative plural | признава́йте |
Perfective: призна́ть