пригова́ривать
to sentence (to), to convict, to damn
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | пригова́ривать |
|---|---|
| Present, я | пригова́риваю |
| Present, ты | пригова́риваешь |
| Present, он, она, оно | пригова́ривает |
| Present, мы | пригова́риваем |
| Present, вы | пригова́риваете |
| Present, они | пригова́ривают |
| Future, я | бу́ду пригова́ривать |
| Future, ты | бу́дешь пригова́ривать |
| Future, он, она, оно | бу́дет пригова́ривать |
| Future, мы | бу́дем пригова́ривать |
| Future, вы | бу́дете пригова́ривать |
| Future, они | бу́дут пригова́ривать |
| Past masculine | пригова́ривал |
| Past feminine | пригова́ривала |
| Past neuter | пригова́ривало |
| Past plural | пригова́ривали |
| Imperative singular | пригова́ривай |
| Imperative plural | пригова́ривайте |
Perfective: приговори́ть