привыка́ть
to get used (to), to get accustomed
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | привыка́ть |
|---|---|
| Present, я | привыка́ю |
| Present, ты | привыка́ешь |
| Present, он, она, оно | привыка́ет |
| Present, мы | привыка́ем |
| Present, вы | привыка́ете |
| Present, они | привыка́ют |
| Future, я | бу́ду привыка́ть |
| Future, ты | бу́дешь привыка́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет привыка́ть |
| Future, мы | бу́дем привыка́ть |
| Future, вы | бу́дете привыка́ть |
| Future, они | бу́дут привыка́ть |
| Past masculine | привыка́л |
| Past feminine | привыка́ла |
| Past neuter | привыка́ло |
| Past plural | привыка́ли |
| Imperative singular | привыка́й |
| Imperative plural | привыка́йте |
Perfective: привы́кнуть