прерыва́ть
to abort, to cut short, to discontinue or suspend abruptly
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прерыва́ть |
|---|---|
| Present, я | прерыва́ю |
| Present, ты | прерыва́ешь |
| Present, он, она, оно | прерыва́ет |
| Present, мы | прерыва́ем |
| Present, вы | прерыва́ете |
| Present, они | прерыва́ют |
| Future, я | бу́ду прерыва́ть |
| Future, ты | бу́дешь прерыва́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прерыва́ть |
| Future, мы | бу́дем прерыва́ть |
| Future, вы | бу́дете прерыва́ть |
| Future, они | бу́дут прерыва́ть |
| Past masculine | прерыва́л |
| Past feminine | прерыва́ла |
| Past neuter | прерыва́ло |
| Past plural | прерыва́ли |
| Imperative singular | прерыва́й |
| Imperative plural | прерыва́йте |
Perfective: прерва́ть