прерва́ть
to abort, to cut short, to discontinue or suspend abruptly
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | прерва́ть |
|---|---|
| Future, я | прерву́ |
| Future, ты | прервёшь |
| Future, он, она, оно | прервёт |
| Future, мы | прервём |
| Future, вы | прервёте |
| Future, они | прерву́т |
| Past masculine | прерва́л |
| Past feminine | прервала́ |
| Past neuter | прерва́ло |
| Past plural | прерва́ли |
| Imperative singular | прерви́ |
| Imperative plural | прерви́те |
Imperfective: прерыва́ть