прекраща́ться
to end, to cease, to stop
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | прекраща́ться |
|---|---|
| Present, я | прекраща́юсь |
| Present, ты | прекраща́ешься |
| Present, он, она, оно | прекраща́ется |
| Present, мы | прекраща́емся |
| Present, вы | прекраща́етесь |
| Present, они | прекраща́ются |
| Future, я | бу́ду прекраща́ться |
| Future, ты | бу́дешь прекраща́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет прекраща́ться |
| Future, мы | бу́дем прекраща́ться |
| Future, вы | бу́дете прекраща́ться |
| Future, они | бу́дут прекраща́ться |
| Past masculine | прекраща́лся |
| Past feminine | прекраща́лась |
| Past neuter | прекраща́лось |
| Past plural | прекраща́лись |
| Imperative singular | прекраща́йся |
| Imperative plural | прекраща́йтесь |
Perfective: прекрати́ться