прекрати́ться
to end, to cease, to stop
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | прекрати́ться |
|---|---|
| Future, я | прекращу́сь |
| Future, ты | прекрати́шься |
| Future, он, она, оно | прекрати́тся |
| Future, мы | прекрати́мся |
| Future, вы | прекрати́тесь |
| Future, они | прекратя́тся |
| Past masculine | прекрати́лся |
| Past feminine | прекрати́лась |
| Past neuter | прекрати́лось |
| Past plural | прекрати́лись |
| Imperative singular | прекрати́сь |
| Imperative plural | прекрати́тесь |
Imperfective: прекраща́ться