прекраща́ть
to stop, to cease, to end, to discontinue
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прекраща́ть |
|---|---|
| Present, я | прекраща́ю |
| Present, ты | прекраща́ешь |
| Present, он, она, оно | прекраща́ет |
| Present, мы | прекраща́ем |
| Present, вы | прекраща́ете |
| Present, они | прекраща́ют |
| Future, я | бу́ду прекраща́ть |
| Future, ты | бу́дешь прекраща́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прекраща́ть |
| Future, мы | бу́дем прекраща́ть |
| Future, вы | бу́дете прекраща́ть |
| Future, они | бу́дут прекраща́ть |
| Past masculine | прекраща́л |
| Past feminine | прекраща́ла |
| Past neuter | прекраща́ло |
| Past plural | прекраща́ли |
| Imperative singular | прекраща́й |
| Imperative plural | прекраща́йте |
Perfective: прекрати́ть